Centar za unapredjenje mentalnog zdravlja - Kateksa
Južni bulevar br. 118/2, Vračar
Beograd
Jelena Krstić Andjelković
dečiji psiholog, psihoterapeut
Telefon: 063/460-782
Psihoterapija i savetovanje
Psihoterapija dece najmladjeg uzrasta (do 3.godine)
Psihoterapija dece najmladjeg uzrasta, počinje opsežnim razgovorom sa roditeljima, jedan ili oba roditelja. Psihoterapeut se na prvoj seansi upoznaje sa roditeljima, sa načinom razmisljanja roditelja, njihovim vaspitnim stilovima, sa dinamikom u kući, porodičnim traumama (ako ih ima),razvojem deteta i specifičnim problemima i izazovima koje dete ima. Problemi sa kojima se
roditelji sreću, u ovom periodu, donekle su slični i tiču se prvih sumnji u vezi sa detetom i načinom odgajanja deteta. Nekada roditelji nisu sigurni kako da odgovore razvojnim i detetovim zahtevima, izazovima na putu roditeljstva. Pravovremena orijentacija na samom pocetku odgoja u mnogome može olaksati rast, razvoj i funkcionisanje, i detetu i roditelju. Nakon razgovora sa
roditeljima, roditelji na drugoj seansi dovode dete. Psihoterapeut posmatra interakciju i dinamiku u odnosima izmedju deteta i roditelja, i dete ili ostaje samo sa terapeutom ili ostaje na seansi sa jednim roditeljem. Psihoterapeut ostvaruje kontakt sa detetom kroz igru, kreira i obezbeđuje jedan siguran i neutralan prostor, na jedan nov način učestvuje u igri. U tom sigurnom prostoru dete kreće sa istraživanjem, uspostavljanjem kontakta sa terapeutom. Terapeut posmatra kontakt funcije kod deteta,način uspostavljanja kontakta, istražuje emotivni svet deteta,specifične teme i dinamiku u igri. Kroz razgovore sa roditeljima i kroz rad sa detetom,psihoterapeut pronalazi uzroke, traga zajedno sa roditeljima za adekvatnijim načinima
razumevanja deteta i kroz jedno novo sagledavanje olakšava roditeljima da bolje razumeju dete i adekvatnije odgovore njegovim potrebama i reakcijama, uvažavajuci kako dete tako i svoje granice i pravila.
Od teškoća zbog kojih se roditelji u ovom uzrastu javljaju možemo izdvojiti: probleme u vezi sa toaletnim treningom (zadržavanje nužde, nevoljno mokrenje, razne teskoće u vezi sa skidanjem pelena), noćni strahovi, noćne more i generalizovana noćna uznemirenost kod dece, separacioni strahovi, neposlušnost i nesardljivost.
Psihoterapija dece predškolskog uzrasta
I kod dece predškolskog uzrasta na prvi razgovor sa psihoterapeutom dolaze roditelji, bez deteta. Tokom ovog prvog razgovora psihoterapeut upoznaje roditelje, njihove načine razmišljanja, poglede na dete i vaspitne stilove, takođe upoznaje se i sa razvojem deteta i dinamikom u porodici. Na drugoj seansi, roditelji dovode dete, dete ostaje sa psihoterapeutom nasamo, a rad sa detetom se odvija kroz priču i igru (play psihoterapiju). Posmatraju se kontakt funkcije, način uspostavljanja i održavanja kontakta sa terapeutom, posmatra se detetovo ponašanje nakon odlaska i dolaska roditelja, poštovanje pravila, način igranja i pre svega dinamika u igri i specificna tema koja tokom nekoliko seansi sa detetom pocinje da se uobličava
i konkretizuje. Psihoterapeut je zainteresovan za bogat dečiji unutrašnji svet deteta i igru sa detetom i dete se oseća slobodno da dalje istražuje I kreira u igri porodičnu dinamiku, onako kako je samo ono doživljava. Nakon razgovora sa roditeljima i 4 seansi sa detetom, dolaze opet roditelji kako bi razgovarali o napretku, tekućem ponasanju kod deteta i planirali dalji rad i
smernice u daljem radu i vaspitavanju određenog deteta. Najčešći problemi i izazovi zbog kojih roditelji dovode dete u ovom uzrastu su: strahovi (pre svega separacioni), mucanje, tikovi,temper tantrumi i nekontrolisani izlivi besa, impulsivnost, povlačenje u sebe, ljubomora na drugorodjeno dete, druga “neadekvatna” ponašanja kod deteta.
Psihoterapija školskog uzrasta
Ovo je period kad se razvojnim izazovima pridodaju i školski izazovi i izazovi sa vršnjacima. Roditelji najčešće dovode dete zbog pada interesovanja i motivacije, zbog neuspeha u organizaciji i postavljanju granica i pravila ponašanja detetu, teškoće u kontroli emocija, zbog problema u školi, zbog problema savršnjacima i slicno.
Ono sto je ovde kao i u svim razvojnim periodima vazno jeste proveriti sve svoje sumnje i nedoumice koje imamo u vezi sa detetom. Proveriti navode učitelja, nastavnika, škole, drugara,zato sto je ovo najrizičniji period i šanse da se dete otrgne bilo kakvoj kontroli su velike. Roditelji dolaze na prvi razgovor bez deteta ili sa detetom ukoliko je u pitanju hitna intervencija ili
poseban zahtev deteta ili roditelja. Veći je akcenat na detetu, a manji na roditeljima sa prolaskom godina.Uticaj roditelja na početku osnovne skole je ogroman, dok se sa završetkom srednje škole taj uticaj smanjuje značajno i dete postaje samostalno i umnogome autonomno od roditelja. Bez obzira na ovo,kontakti roditelja sa psihoterapeutom su neohodni, u proseku jednom mesečno, kako bi i roditelji otkrivali i pronalazili svoje obrasce i mustre kojima odmažu svom detetu.Sa prolaskom korone, deca školskog uzrasta su dolazila sa najrazličitijim smetnjama i tegobama. Stiče se utisak da je period korone dosta zbunio školarce i uskratio ono sto im je pripadalo, a to su druženje,igra, bezbrižnost. Takodje svedoci smo svih nesrećnih dogadjaja koji nam se od korone do sada kod dece dešavaju. Imamo porast nasilja, suicida, homicida, mentalnih problema i tegoba širokog dijapazona
kod mladih.Sa dostupnošću tehnologija proizveli smo neke nove dijagnoze i probleme a da ni stare nismo rešili. Vreme u kome odrastaju deca je potpuno drugačije od vremena u kome su njihovi roditelji živeli. Jedini način da se u njemu ne izgubimo jeste da se bavimo svojom decom, da uvažimo i njihove potrebe i osećanja i potrebe vremena u kome živimo.
Psihoterapija adolescenata i mladih osoba
U ovom kasnijem uzrastu uticaj roditelja bledi ili slabi, ili mozemo reći kvalitativno se menja i mlada osoba je nezavisnija od tih uticaja ili se oni prelamaju na osobu na drugačiji način. Samim tim psihoterapija mladih osoba moze i ne mora uključivati roditelje, tj.uključuje ih po potrebi.
Seanse sa mladim osobama su jednom nedeljno, ili po dogovoru. Najčešće je u pitanju profesionalna orijentacija i planiranje budućnosti, pitanje životnog smisla i otkrivanja konačnog identiteta, bolje razumevanje i orijentacija u nekim odnosima, “razrešavanje” odnosa sa
roditeljima i postizanje novog nivoa komunikacije i saradnje, postizanje maksimalnih rezultata u nekoj oblasti (psihologija sportista), prevazilaženje treme, partnerski odnosi, redefinisanje životnih prioriteta i slično. Psihoterapija traje onoliko koliko klijentu prija i može se i prekinuti i nastaviti bilo kada u dogovoru sa terapeutom.
Posledice su bolja orijentacija u nekim odnosima, bolje razumevanje sebe i drugih, jasnije postavljanje zivotnih ciljeva i prioriteta, bolji doživljaj sebe i svojih kvaliteta.
Psihološko savetovanje i psihoterapija roditelja, budućih roditelja, odraslih osoba
Ovde je, kao što i sam naziv kaže, naglasak na roditeljima i njihovoj orijentaciji u budućem ili sadašnjem odgoju i roditeljstvu. Roditelji proradjuju svoje nedoumice, preispituju svoja uverenja,proradjuju svoje traume kako ih ne bi preneli na dete, iznose svoje probleme u osnosima sa decom. Naglasak je na sklanjanju svih mehanizama koji nam ometaju pravilnu percepciju i
adekvatno sagledavanje deteta. Roditelji proradju svoje strahove, gubitke, analiziraju i revidiraju odnose i pronalaze rešenja za adekvatnije snalaženje u ovoj izazovnoj ulozi.
Takođe postoji opcija psihoterapije odraslih osoba, čije teme nemaju veze sa rodteljstvom i decom, psihoterapija parova i porodična psihoterapija.
On line psihoterapija i savetovanje
Pogodna je za buduce roditelje, roditelje sa akutnim dilemama u vezi sa decom, resavanje akutnih problema koje dete ili roditelj ima, roditelje u fazi razvoda, za psihoterapiju roditelja, za psiholosko savetovanje i konsultaciju, psihoterapiju odraslih osoba i psihoterapiju parova.
On line savetovanje odvija se preko vibera, wapp-a ili preko zooma. Zakazivanje se vrsi preko mejla, poruke ili poziva.
